Prvih par hiljada kilometara u električnom vozilu

Ideja za ovaj članak bila je da nosi naslov „Prvih 1000km…“ ali je u trenutku pisanja zapravo blizu 3000km. Razlog za kašnjenje je nedostatak vremena. Plan mi je bio da sa Vama podelim prvi utisak ali ne na prvu vožnju nego kad to nekako prenoći više puta. E pa prenoćilo je skoro pa 100 puta. EV vozimo nešto više od dva meseca, nekih skoro 3000km smo prešli sa njim. Od toga 80% gradske vožnje i 20% otvorenog puta.
Utisak bi se upravo tako mogao i podeliti, na utisak u gradu i utisak kada se izađe na otvoreni put. Ali ta dva ustiska se nikako ne podudaraju. I ovde nekako možemo realno da sagledamo sliku upotrebljivosti EV u Srbiji u ovom tenutku (januar 2024.).

Gradska vožnja EV

Prvi i poslednji dan gradske vožnje ovih 3000km su veoma slični, ukratko bi se moglo reći „Vauuu, ovo je savršenstvo“. EV je neverovatno agilan, ubrzanja su fantastična, auto pregledan, izuzetno upravljiv, tih tako da je ventilator u kabini najglasniji, asistencije pomažu ako se pretera. Nema šaltanja, kvačila, buke, gašenja… Sve je tako jednostavno „One–pedal driving„. Držite upravljač a pedalom gasa i ubrzavate i kočite pa je vožnja kao u igrici. Na početku je dosta agrsivno regenerativno kočenje neobično ali potrebno je samo par dana da se na to navikne.
Ali sam se navikao na to da između pedale gasa i motora postoji „kruta veza“, ono što poželim pedalom gasa dešava se u istom trenutku bez trunke kašnjenja. I to stvara neverovatno zadovoljstvo. Imam ustisak kao da vozim neki izuzetno temperamentan auto. Ali ne tako temperamentan da je bučan, pali gume, driftuje…. Ništa od toga, kontrola proklizavanja je izuzetno dobra, ne postoji šansa da u vožnji na suvom preterate. Svaki i najmanji gubitak trakcije kontrola proklizavanja jako suptilno upegla da se ni ne primeti. Čak i na vlažnom i klizavom asfaltu kontrola stabilnosti jako dobro radi, gotovo neprimetno. Ubrzanja i međuubrzanja su neverovatna, bez buke bez udara, nekako kontinuirana kao da motor nikada ne prestaje da lepi za sedište.
Posle par dana ulazak u ICE (vozilo sa SUS motorom) izgleda kao da sedam u nešto neverovatno bučno što se trese i sa čime se komplikovano upravlja. Iako je u pitanju vozilo sa automatskim menjačem sa značajno većim deklarisanim obrtnim momentom (EV:250Nm, ICE:320Nm), subjektivni osećaj je kao da između pedale gasa i motora postoji neka rastegljiva guma. Ja pritisnem gas, buka se pojavi ali ne i ubrzanje, pritisnem još malo onda dobijem neko nekontrolisano ubrzanje, zatim popustim gas (EV bi se tada umirio) a auto i dalje nekako po inerciji juri. Zaprao radi se o tipičnom osećaju vožnje turbo motora. Ali godinama smo se svi navikli na to i onda nam je tako ponašanje normalno. Subjektivi oseća voženje turbo ICE vozila najslikovitije opisuje ilustracija ispod.

Pujenje baterije

Punjenje u kućnoj varijanti je jednostavna operacija koju obavim u proseku svaku treću noć. Dok je jeftina tarifa (23h-07h) na monofaznom punjaču može se obezbediti oko 18-21kWh. Koliko se sa tim može preći je dosta rastegljivo. U hladnim danima bez štednje na zagrevanju kabine, može se preći dva puta manje kilometara nego u danima kada se ne koristi grejanje. Namerno sam aktivirao grejanje na 28°C odmah po startovanju vozila. Posle par kilometara kada se kabina zagreje smanjivao sam na 21-22˘C. Međutim kratke gradske vožnje dovode do toga da taman kada se kabina zagreje, kraj je rute. I tako, 5-6 puta na dan na temperaturama u opsegu od -2°C do +5°C realan range postaje oko 120-130km. To je drastično manje od 183km koliko je to deklarisano tada 2017. po EPA standardu.
Međutim novembar je bio baš čudan pa smo imali i temperature koje su išele do +20°C. U takvim temperaturnim uslovima range je bio oko 210km.
Novi Sad je dosta skromno pokriven punjačima, naročito onim besplatim. Za pohvalu je kompanija Lidl koja na svom prakingu ima relativno brz punjač sa tri priključka 20kW CCS, 20kW CHAdeMO i 11kW Type 2. Ovo je u teoriji, u praksi ne više od 15kW ali besplatno 60 minuta. To je sasvim dovoljno za blizu 50% baterije BMW-a i3 sa baterijom od 34kWh. Dakle uz malo razvučeniju nabavku i duže pakovanje kesa u gepek eto pola baterije gratis. Lepo i korisno nema šta. Od besplatinh punjača tu je i Procredit banka sa dva priključka. Vode se kao 22kW ali ja sam nakon 10 minuta čekanja ugrubo dostigao nešto manje od 9kW pa sam odustao. U svakom slučaju ovaj punjač je besplatan 120 minuta dnevno. U budućnosti ću se više posvetiti svim punjačima u Novom Sadu i u posebnom članku obraditi tu temu. Što se tiče besplatnih to bi bilo to. Ostali se plaćaju, neki su prihvatljivi a neki apsolutno nerentabilni. Ali kao što sam napisao, time ćemo se baviti u posebnoj temi.

Vangradska vožnja

Prva duža vangradska vožnja (ukupno oko 260km) je prilično neugodno iskustvo. Relacija Novi Sad okolina Subotice. Hoću da budem maksimalno realan a da vas istovremeno ne zaplašim pa pokušavam da nađem reči kako plastično to da opišem. Zamislite da imate neki mali čamac kojim možete da se vozate par stotina kilometara. Ako taj čamac vozite blizu obale tako da je vidite, vi se ohrabrite i cedite maksimum i uvek proračunato dođete do obale kad goriva nestane. Ali ako se ojunačite pa izađete na otvoreno more tako da ne vidite obalu, osećaj postaje jako neprijatan. Iako GPS pokazuje da možete da dođete do obale, vetar koji duva u pogrešnom pravcu može tu računicu da pokvari. E takav je sa subjektivni osećaj u EV skromnog dometa ako ga vozite u Srbiji godine 2023/2024. Vozim porodicu, svestan da na pravcu Novi Sad – Subotica ne postoji punjač za EV, to me tera da stalno gledam nivo baterije i razmišljam da li će izdržati. OK, stigli smo i ostalo nam je skoro 50km. Ali da sam tokom celog puta imao nelagodnost to ne mogu da poreknem. U ICE vozilu o tome ne razmišljamo i to je činjenica.
Međutim u povratku sitauacija se pogoršala, mrak, temperatura -1°C. Pratim trenutnu potrošnju i vidim da se značajno povećala. Grejanjnje unutrašnjosti vozila povlači veliku količinu energije iz baterije EV. Preterana zabrinutost me je naterala da isprobam jedan snažan punjač na pravcu Subotica – Novi Sad. Inače na tom pravcu trenutno ima dva punjača. Jedan je odmah na naplatnoj rampi Bikovo. Besplatan je, maksimalne snage 50kW i isto je za svaku pohvalu to što se ne naplaćuje. Ali na mojoj ruti potpuno beskoristan jer sam pored njega prošao sa preko 90% napunjenosti baterije. Sledeći je na OMV-ovoj pumpi (OMV Bačka Topola zapad) i to je ujedno i poslednji do Novog Sada. Punjač je sage 180kW što je za pohvalu da imamo tako brz punjač. Ali za pohvalu svakako nije to što kompanija Charge&GO naplaćuje punjenje po vremenu provedenom na punjaču pod pretpostavkom da ćete od starta do kraja punjanja moći da koristite svih 180kW. I to naplaćiju 99 dinara po minutu ako ste registrovani korisnik. Odnosno 118,8 dinara po minutu ako niste. Dakle za sat vremena punjanja neregistrovanom korisniku treba oko 60€, registrovanom oko 50€. Ako uzmemo u obzir da čak i Tesla ili novi VW ID.7 iako imaju deklarisano punjanje i preko 200kW, oni u proseku i daje vuku maksimalno 100kW, ova cena je paprena! Zadržao sam se na šišaču za ovce 10-ak minuta čisto da ukinem nelagodnost oko toga da li ću dobaciti do Novog Sada ili ne. To zadovoljstvo me je koštalo 1200 dinara i obezbedilo mi je dodatnih 40km. Pri dolasku u Novi Sad zakjučio sam da mi to nije bilo ni potrebno, ali obzirom da je ovo bio prvi „izlet“ van grada sa EV, nisam baš mogao 100% da verujem BMW-u koliko mi je preostalo kilometara. A svakako želim da steknem iskustva sa svim punjačima u okolini.
Inače junačio sam se da BMW i3 držim na 130km/h, da grejanje radi punom parom… Namerno nisam hteo da se ustručavam u svemu kako bih dokazao da može da pređe više km. Mogu da pohvalim BMW-ov sistem kalkulacije, uglavnom je više optimističan nego što će se u praksi preći. Tako vam se može desiti da ga pokrenete i da nakon 30km vožnje on pokazuje da imate range veći nego što ste imali kada ste krenuli. To je dosta bolje nego da je obrnuto.
Druga duža vožnja je do Obrenovca, gotovo 100% autoput. Osmislio sam da od Novog Sada vozim do stanice Ledi MS Nova Pazova, tu se dopunim i vozim do Obrenovca, vratim se nazad do Ledi MS Nova Pazova i opet se dopunim i vozim nazad do Novog Sada. I mogu da vam kažem da je ovo prošlo glatko. Ledi MS Nova Pazova je jedna moćna savremena stanica za punjenje EV. Punjenje naplaćuju po kW što je daleko realnije. Za 10-ak minuta sam napunio BMW i3 do „čepa“ i to platio 720 dinara. Da ne dužim priču, i povratak je prošao podjednako glatko. Na stanici Ledi MS Nova Pazova ne postoji šansa da je punjač zauzet, ne radi i sl. To je charging station sa 15 punjača. 2 x 350kW CCS, 1 x 175kW CCS, 3 x 50kW CCS, 6 x 50kW CHAdeMO, 3 x 22kW Type 2.
Da postoji više ovakvih stanica ICE vam više ne bi pao na pamet. Na žalost to neće još neko vreme da se dogodi. Za sada možemo da verujemo da će se bar realizovati ovo – Lepe vesti za 2024. godinu, 113 EV punjača.

Rezime

Jedno je sigurno, sviđa mi se, zadovoljan sam jako i ne želim da u budućnosti nemam EV. Svako ko se par dana bude vozio u EV, imaće isto mišljenje. ICE je parana lokomotiva, stara isceđena tehnologija koja nema šta novo da donese. EV je na svom početku a već nudi mnogo više zadovoljstva. Gotovo 100% sam siguran da će u budućnosti putnička vozila pokretati električna energija a kako će se ona skladištiti u njima ili proizvoditi to ćemo saznati.
Ja se trenutno lomim između dve ideje, da li prodati ICE i EV i kupiti 3-4 godine staru Teslu sa 300 do 500 konja i range-om od oko 500km. Ili da doplatitim za BMW i3s pa probam 184PS i 44kWh-u bateriju. Ako bi se obećanja vlasti ostvarila pa dobijemo elektro punjače na svakoj pumpi za gorivo, ICE mi zaista više ne bi trebao.
ICE sam veoma malo vozio u ovom periodu. Jedino duže putovanje sa ICE-om imao sam sada za Novu godinu, potrošio sam skoro ceo skromni rezervoar od 60 litara. Ali da sam imao Teslu long range, nije mi trebao ni jedan punjač na ovom putuovanju. Mogao sam da se napunim kod kuće, odvezem i vratim bez da igde stajem na punač. Samo to putovanje je 100€ uštede, malo li je?
Uvećanje računa za struju je trebalo da bude jedan pasus ovog članka ali naš EPS su navodno napali hakeri pa sam ostao uskraćen za uvid u poslednji račun. Novembarskim računom mi je skočila potrošnja u jeftinoj tarifi za oko 25% ali sam i dalje ostao u zelenoj zoni, i dobio dodatni popust 5% zbog toga, tako da mi je na ime ukupne potrošnje u jeftinoj tarifi račun bio veći za 234 dinara(oko 2€). Za 3000 km pređenih u EV u ICE-u bi potrošio oko 250 litara dizela ili oko 50 000 dinara (420€). Matematika je jasna, ko ima mogućnost noćnog kućnog punjanja gradska vožnja biće mu skoro besplatna. Duža putovanja za sada i sa ovim vozilom nisu baš posebno rentabilna.