Kako razlikovati punjače električnih vozila?

Ako planirate nabavku EV ili ste ga nedavno nabavili, siguran sam da su vam u glavi pomešani svi ti kilovati, kilovatsati i da vas to dodatno zbunjuje. Sa fosilcima je lako, pumpu birate po ceni, eventualno po kvalitetu goriva i to je to. Brzina točenja goriva je manje više ista svuda. Ali kod EV, značajan faktor je brzina punjanje, odnosno snaga punjača. Nepisano pravilo je da što je punjač snažniji to je cena viša. Izraženo to jezikom fosilaca, što se gorivo brže toči, cena je viša. Da, definitivno ovaj faktor kod fosilaca ne postoji.
Ali to nije jedini problem. Brzina punjanja ne zavisi samo od snage punjača već zavisi i od karakterestika samog EV. Krenimo redom.

Osnovna podela na AC i DC punjače

Sigurno ste se sretali sa ovim skraćenicama. AC jednostavno znači punjenje naizmeničnom strujom. Odnosno strujom koja je u našim stanovima, kućama, stubovima javne rasvete i tako dalje. Dakle, radi se o 220v između faze i nule ili 380v između faza.
Baterije bilo koje pa i ove u EV ne mogu da skladište naizmeničnu struju. Što znači da moramo prvo da je pretvorimo u jednosmernu. Ako vozilo punimo na AC punjaču to znači da samo vozilo mora priključenu naizmeničnu struju da konvertuje u jednosmernu, kako bi se baterija napunila.
Ako EV punimo na DC punjaču, to znači da sam punjač konvertuje naizmeničnu u jednosmernu struju sa kojom punimo bateriju na vozilu.

DC punjenje je gotovo uvek punjenje na javnim i snažnijim punjačima. Cena tih punjača je višestuko veća od AC punjača pa se gotovo nikad ne koriste za kućnu upotrebu. Takođe, za iole snažnije DC punjače neophodan je daleko ozbiljniji mrežni priključak od više stotina ampera. Tako da ih nije moguće instalirati na kućnu mrežu koja je uglavnom 25-30A.

Snaga AC punjenja

AC punjači idu najviše do 22kW. Međutim ako izuzmemo nekoliko modela kao što su prve generacije Tesla Modela S i Renault Zoe, svi ostali EV uglavnom ne podržavaju snažnije punjenje od 11kW. Odnosno, njihov integrisani konverter iz AC u DC ne može da prihvati snažnije punjenje od 11kW. Dakle, bez obzira što ste kupili i kući instalirali 22kW, to vaše EV ako nije neko od gore pomenutih neće moći da podrži. I snaga punjenja biće maksimalno 11kW. Ovo zapamtite i za javne punjače koje možete naći na PlugShare aplikaciji. Vreme provedeno na ovim punjačima biće dvostruko veće od onog kom se nadate.

Snaga DC punjenja

DC punjači uglavnom počinju od 20kW i na našim prostorima dostižu do 350kW. Ako je na njima besplatno punjenje onda je to 18kW u Lidlu i nekoliko punjača Puteva Srbije na kojima je maksimalna snaga 40, 50kW i ako se ne varam jedan od 100kW kod stare naplatne u Beogradu. Ovi punjači su raspoređeni od Subotice, Preševa, Šida pa do granice sa Bugarskom. I ima ih osam.
Na svim ostalim DC punjačima, punjenje se naplaćuje i kod nas i u inostranstvu. Prosečna cena u EU je oko 0,5€/kWh

I punjanje na DC punjačima je ograničeno samim EV. Prve generacije EV uglavnom su mogle da apsorbuju maksimalno 50 do 70kW snage DC punjača. Dok recimo Tesla Model 3 može da se puni snagom od 250kW.
Međutim to je dodatno zakomplikovano. Podatak o maksimalnoj snazi punjanja ne znači da će se od povezivanja na punjač do pune baterije EV puniti tom snagom. U praksi verovatno će ta maksimalna snaga trajati samo nekoliko minuta. I uopšteno kad pričamo o snazi punjenja, svako snažnije punjenje se odnosi na punjanja od 10 do 80% baterije. Dok punjenje od 80 do 100% baterije može trajati gotovo isto kao i punjanja od 10 do 80% Što govori o tome da će snaga punjanja posle 80% napunjanosti baterije EV biti sve manja i manja kako se nivo napunjanosti bliži 100%.
Takođe kod Tesla Model 3 da biste zaista iskoristili maksimalnu snagu punjanja, morate EV najaviti da će doći do brzog punjanja. To se radi tako što na navigaciji za destinaciju izaberete Teslin super punjač i vozilo će 50-ak kilometara pre punjača ispisati poruku „Priprema baterije za brzo punjanje“, odnosno krenuće sa temperaturnom optimizacijom kako bi se punjač maksimalno iskoristio.
Ovo ne važi za većinu drugih punjača koji nisu Tesla. Njih jednsotavno nemate u Tesla navigaciji i nećete moći da pripremite bateriju za brzo punjanje. Pa će punjanje na punjaču od 350kW biti maksimalno sto i neki kilovat.
Kod nas u Srbiji ovo dodatno pogoršava situaciju sa činjanicom da se osim na Ledi MS stanicama, na svim drugim punjanja naplaćuje po vremenu provedenom na punjaču a ne po kWh. Pa ako vaše vozilo povežete na snažan punjač, provajder će vam obračunavati za svaki minut kao da koristite maksimalnu snagu a zapravo nećete koristiti ni trećinu te snage. Kada na kraju obračunate cenu, vožnja EV biće vam skupa kao da vozite fosilca koji troši 10 litara na 100km.
U inostranstvu nema ovog rizika i osim što ćete duže puniti nema drugih nedaća. Ali svakako treba da imate ove informacije u vidu kako ne biste bez razloga plaćali skupo punjanja.

Kako razlikovati AC i DC punjače?

Na aplikacijama poput PlugShare i sličnih, AC punjači su obeleženi sa Type 2 (Mennekes). A na samom punjaču pored konektora je slovo C
DC punjači imaju obeležje CCS/SAE a na samom punjaču pored konektora je slovo K
Takođe postoje i DC priključci koji se najčešće koriste kod japanskih vozila a to je CHAdeMO.

Kako na osnovu snage punjača da znate trajanje punjenja?

Kada planirate putovanje, ovo vas najviše frustrira. Koliko ćete morati da se zadržavate na punjaču. Odgovor nije nije najmanje jednostavan. Iz gore pomenutih razloga videli ste da snaga punjenja zavisi od više faktora. Ali to nisu svi faktori. Spoljašnji temperaturni uslovi mogu dodatno da usore punjenje pa čak i da ga onemoguće. Ako je temperatura vazduha -35°C punjanje će biti jako otežano. Ali da ne komplikujem sa tim u ovoj temi.
Ako na punjač dolazite sa baterijom koja ima između 10 i 80%, a baterija je kapaciteta 100kWh na primer. Prvo izračunajte koliko vam procenata fali do 80%. Ako je to 70%, izračunajte zatim koliko vam treba kWh. 100kWh(kapacitet baterije) x 0,7 = 70kWh. Sada taj broj podelite sa snagom punjača, na primer 100kW. 70 / 100 = 0,7h. Odnosno 60 minuta x 0,7 = 42 minuta
Drugi primer, ista situacija, ovaj put nema drugog punjača osim AC 22kW. Kao što smo napisali, to je u praksi 11kW. Vama do 80% treba 70kW. podelite to sa 11. 70 / 11 = 6,36h, odnosno 6h i oko 22 minuta.
Treći primer, ista situacija, ali idemo na Tesla super punjač. Delimo 70 / 250 = 0,28h, odnosno oko 17 minuta.
Ovo je gruba računica i svakako nije tačna jer računamo najveću snagu tokom punjenja ali pišem ovo da bi uprostio kako bi bilo što jasnije. Iz primera se vidi da neko EV na nekim punjačima teoretski može da se napuni veoma brzo (manje od pola sata) ali i da za taj isti kapacitet nekada treba šest i više sati na AC punjaču. Vremenom upoznajete svoje EV i brzinu punjenja. Ja sada znam da sa Teslu Model 3 kada dovezem pripremljenu na Teslin super punjač, ona će u prvim minutima čak i prebaciti 250kW (slika iznad). Negde na 50% baterije, puniće se sa oko 140kW snage. Na 90% puniće se maksimalno sa 40kW. U proseku oko 130-140kW. Kada uzmem u obzir kapacitet baterije i činjenicu da uglavnom punim sa 10-20% na 80-90%, na punjaču snage 250kW, kakav je u Srbiji jedino Ava Shopping Park, u Evropi skoro svi Tesla punjači, meni je zadržavanje uglavnom kraće od 30 minuta.

Kako se koriste javni DC punjači?

Ovaj deo priče zapravo najviše komplikuje upotrebu EV u ovom prelaznom periodu dok su još fosilci dominantni. Naime, razni investitori vide potencijal za zaradu i investiraju u snažnije DC punjače na javnim mestima. To je dobro sa jedne strane jer ih ima sve više. Ali loše je to što regulativa oko korišćenja tih punjača nije još uvek osmišljena do kraja. Pa tako svaki provajder ima svoju aplikaciju, svoja pravila oko upotrebe punjača, svoje metode naplate… I ovo zna da bude užasno frustrirajuće i komplikovano. Po meni sama potreba imanja mobilnog telefona da bi punio EV je besmislena. Ali ima dobrih vesti. EU je donela uredbu koja će urediti ovu oblast do 2027. godine i o tome sam pisao ovde.
U međuvremenu Tesla je možda najbolji izbor. Jeste da u Srbiji ima samo dva Tesla SuC punjača ali ako se krene izvan granica, punjenje je bez tegoba. Ako ste ikada povezali karticu sa Tesla aplikacijom, to je sve što je potrebno da se uradi. I naravno da imate novca na računu. Punjenje Tesle na SuC-u ne zahteva nikakvu autorizaciju, samo povežete punjač. Ne zahteva čak ni rezervaciju sredstava. Kada se vozilo napuni, punjač diskonektuje, pokušava se naplata iznosa punjanja. Ako nemate sredstava na računu, na vašem mobilnom telefonu i na displeju Tesle ispisaće se upozorenje da sledeće punjenje nećete moći da pokrente ako ovo ne platite. Ako imate sredstava, videćete poruku o naplaćenom iznosu. Dakle, ne morate imati internet, telefon…sve je veoma jednostavno. Jednostavnije od točenja goriva na pumpi. I to je tako bez obzira u koju zemlju se odvezete.
Nasuprot tome, recimo Hrvatski ELEN za korišćenje po njima brzog 50kW-nog punjača neophodno je sledeće. Nakon što imate instaliranu aplikaciju i povezanu karticu sa istom. Prvo se skenira QR kod na punjaču, morate imati internet na tom telefonu, zatim se povezuje punjač, zatim vam skidaju 55€ sa računa kao rezervaciju sredstava, tek onda se pokreće punjenje. Na kraju se naplaćuje iznos. A rezervisana sredstva dobijate 4-6 dana kasnije nazad. Sad zamislite put od par hiljada km tako, trebalo bi vam hiljade eura na računu da putujete. Stvar se dodatno komplikuje ako nešto ne ispoštujete u proceduri. Svaki taj pokuašaj punjenja skidaće vam opredeljena rezervisana sredstva. I na žalost velika većina drugih provajdera koristi isti ili sličan princip rezervacije sredstava pre odobrenja punjenja.