25 hiljada km u EV

Od prelaska u Tesla Model 3 nisam napisao ni jedan članak u kategoriji „Lična EV iskustva„, a sudeći po broju poseta, upravo te teme su vam najinteresantnije. Ne pišem zato što ne mogu da odvojim vremena za to. Sve planiram da na nekoj kilometraži napravim presek pa nešto napišem, međutim obaveze me spreče i tako to prođe.
Elem, sa prvim EV i sada sa drugim pređoh skoro pa 25 000km. Sa Teslom su sve priike da ću godišnji prosek koji sam imao do sada da povećam za 50% najmanje. Znate kako kaže naš narod „kad je džabe i sirće je slatko“. Pa tako i ja kad ne trošim mesečno 30 000 dinara za gorivo, ja se vozim i gde treba i gde ne treba. Svi pređeni kilometri su u gradu u u Srbiji izuzev par odlazaka u Mađarsku i Hrvatsku. Tako da ovo moje iskustvo ne sadrži iskustvo sa EV na duže relacije. Planiram par dužih putovanja uskoro. Jedno nije tako kilometrima zahtevno koliko je izazov naći punjače u Bosni i Hercegovini. A drugo je na na zapad u Nemačku, od oko 2500km u oba pravca. Pokušaću oba putovanja da ispratim posebnim člancima.

Nezadovoljstva

Pošto sam o BMW-u i3 pisao i dugo ga nemam, fokusiraću se u ovom članku na iskustvu sa Tesla Model 3, sa kojom sam do sada prešao nekih blizu 17 000km. Počeću od opšteg utiska o autu i počeću od onog što mi se ne sviđa.
Opšte je poznato da su glavne zamerke Tesla modelima nekvalitetna izrada. Da se razumemo, nije to vozilo napravljeno od jeftinih i loših materijala, nego je nekako sklopljeno bez velike pažnje na detalje. Mi sa Balkana kao najveći potrošači polovnih nemačkih automobila navikli smo na kvalitet izrade, na savršena uklapanja, na tu nemačku besprekornu preciznost. Kod Tesle kao da proizvođač nije hteo da gubi vreme na te detalje. Kao što rekoh, nije da su materijali jeftini ali auto deluje nekako jeftino upravo zbog te neke aljkavosti u proizvodnji. Ako kažem da materijali nisu loši, to ne znači ni da su vrhunski. Treba da znate da se svi proizvođači EV utrkuju kako da koriste što više ekološki prihvatljivih materijala. Pravu kožu zaboravite, sada je to nekakva veganska. Plastike su uglavnom neki reciklirani materijali i tako dalje.
Zbog prirode posla kojim se bavim, imam priliku da isprobam i druge brendove vozila proizvedenih 2020. ili kasnije, na žalost taj trend da se sva vozila tako prave je nastupio i kod drugih proizvođača. Pomenuti nemački kvalitet je dosta srozan i kod njihovih brendova ako pričamo o vozilima od covid perioda pa na ovamo.
Druga zamerka je zvučna izolacija, naročito od točkova. EV nema buku motora i onda se čuje ono što se u fosilcu ne bi čulo. I zato mnogi proizvođači ulažu maksimum da smanje buku sa trapova. reklo bi se da Tesla kod Modela 3 nije baš dala maksimum kad o tome govorimo. Prelazak preko pruge, šahti pa i buka koju proizvode gume kotrljanjem, previše dopire u kabinu.
Treća zamerka su sedišta. Udobna su i mekana kao neka premium limuzina ali kratka i nekako je sedalni deo bezveze profilisan tako da nemam osećaj kao da sam se uklopio nego da sedim nekako kao na zadnjoj klupi. Sedalni deo je kratak i nema opciju produženja. Bočna podrška i na sedalnom i leđnom delu je gotovo nepostojeća. Da su ova sedišta u udobnom nekom Renou sa stotinjak konja, sve bi mi bilo jasno. Ali kad potopim gas i kada elektro motori potegnu svom snagom ja se držim za volan kako bi ostao u sedištu. Dakle, skoro 500 konja i kožna blago profilisana makana sedišta mi nekako deluju kao loš spoj. Ako vozilo već ima takve performanse onda treba da i sedišta prate te karakteristike.

Treća zamerka je stakleni krov. Vozilo je od haube do gepeka u staklu podeljenom u tri segmenta. Siguran sam da ovolika staklena površina doprinosi i povećanju buke a doprinosi i zagrevanju. Iako su kaže sa UV zaštitom, na dodir vi osetite svu vrelinu sunca na njima i naravno to se prenosi i u kabinu. Možda to doprinosi izgledu ali praktično je nepraktično.
I manje više to bi bilo to. Kad priđete autu, dobro ga zagledate, nikada ne biste rekli da vredi toliko koliko vrede na tržištu. Ali da ne znate šta ga pogoni. Ali kad sednete i provozate se, ovaj utisak se menja.

Dobre strane

Idemo sada na dobre osobine. Nemoguće je preskočiti performanse na prvom mestu. Ubrzanja mogu biti toliko moćna da se i vozaču sloši ali isto tako može i da se vozi laganica. Taj direktan odgovor vozila na dodair gasa je nešto što nikad nijedan fosilac ne može da pruži. Svaki put kada sam ponovo morao da provozam nekog fosilca, samo sam se smeškao i razmišljao u sebi „Bože kako je ovo djubre, kako je ovo nekom dobro?“. Jednostavno se brzo naviknete na to da pedalom gasa tako brzo i tako lagano upravljate i ubrzanjem i kočenjem i imate ustisak da ste se srodili sa tim.
Tu je i lagan i veoma direktan volan koji omogućava zabavnu vožnju kroz krivine. Dobar raspored mase i nisko težište omogućavaju autu da tako dobro drži u krivinama kao da su gume širine 300 a ne 235. Ako se i pretera, asistencije nisu grube kao kod fosilaca, Tesla to tako suptilno pomogne i vrati auto tamo gde treba da se to jedva osteti. Na kočenje se mora misliti. Nedostatak zvuka motora i dobro prianjanje često stvore zabludu da se krećemo sporije nego što to zapravo jeste. Ako u tom slučaju treba naglo kočiti, dve tone i uske gume vraćaju vozača u realnost. Zaustavni put postaje iznenađujuće dug.
Kad smo kod asistencija, svi sistemi za praćenje trake, držanje odstojanja, kočenja na pešake, bicikliste i izbegavanje sudara rade apsolutno besprekorno. Imao sma samo jedno nepotrebno asistirano kočenje, kada mi je vozač iz vozila na prvenstvu u kretanju dao znak rukom da prođem a ja sam potopio gas da to što pe obavim. Za Tesline sisteme, mahanje ruke vozača ne postoji i moj ishitren potez je sprečen ozbiljnim kočenjem. Ostao sam na trenutak zbunjen jer sam držao pritisnut gas a auto se sam zaustavio. Dakle, sistem radi jako, jako dobro ako ne daj Bože zatreba.

Potrošnja

Dobra strana je i potrošnja. Kada uporedim snagu i masu Tesle i BMW-a i3, za očekivati je da Tesla troši 30% više. Međutim i pored toga što mi u prosek ulaze prvi meseci vožnje Tesle, gde sam skoro svima demosnstrirao kako ide, prosek potrošnje na uzorku od blizu 17000km je 17.5kWh/100km. Da pretvorim to u novce i u dizel. Ako punim kući na jeftinoj tarifi u plavoj zoni, to je nekih 60 dinara na 100km. Ili ti nekih 0,3 litre dizela na 100km. Najskuplje je puniti na brzim punjačima i kada bi ovaj prosek plaćao na njima, to izađe oko 1000 dinara na 100km. Odnosno 5 litara dizela na 100km. Znam da na ovo svi reaguju sa „pa to je puno, troši kao moj Passat“. Da ali auto ima 350kW, ubrzava do 100 za 4,4 sekunde! Pogledajte malo koji fosilac ubrzava do 100 tako pa uporedite njegovu potrošnju sa ovom.
Tesla model 3 namanje troši u gradskoj vožnji i ako se vozite 50-100km/h nekom magistralom recimo. Tada potrošnja može da se spusti i na 10kWh/100km. Na autoputu pri 130km/h troši od 18 do 24kWh. Ova veća potrošnja je ako je napolju temperatura u minusu. Grejač kabine može da povuče čak 6kW. Klima u letnjem periodu gotovo da nema uticaja na potrošnju.

Domet

A kad pričamo o potrošnji tu je i glavno pitanje za EV „koliko može da pređe?“. Ja baš nisam rad da izvlačim maksimum i samo jednom sam se vratio kući sa manje od 10% baterije. Uglavnom se trudim da stignem tamo gde sam se namerio ili da se vratim sa najmanje 20-30%. Pa tako ne mogu da napišem tačno izmerene kilometre, već neku procenu. A procena kaže da mogu u proseku da pređem oko 440-450km. Na autoputu ako ne želim da praznim do 0% i da punim više od 80%, valja mi da planiram zaustavljanja na najviše 300-320km. Ako bih se vozikao magistralnim putevima 50-80km/h, cenim da bih lagano prešao preko 500km sa punom baterijom.

Brzina punjanja

I još jedna bitna stavka kod EV je brzina punjenja. Tesla Model 3 je po tom pitanju odlična. Na Teslinom super punjaču Ava shopping park – Beograd, uspeo sam da povučem čak 254kW u jednom trenutku. U proseku se može reći da se puni snagom od oko 130kW, pa punjenje na Teslinom punjaču ne može da traje duže od pola sata taman da dođem sa 0%. Osim da su svi punjači zauzeti pa se snaga punjanja prepolovi. Ovo je velika prednost Tesle u odnosu na druge cenovno približne modele. Teslinih punjča od nas pa na zapad i sever ima na svakih 100-200km i zaista punjanja su ekspresna.
Punjenje kod kuće na jednoj fazi je presporo za ovoliku bateriju. Ja sam praktikovao da punim svaku treću noć u jeftinoj tarifi 23-07h. I to je dovoljno za tri dana gradskog vozikanja. Ali problem mi je bio vikend ako planiram da petak, subotu i nedelju vozim dalje, 8h jeftine tarife ne bude dovoljno. Za to sam instalirao 11kW trofazni punjač. Što je inače maksimum AC punjanja za većinu EV. I sa ovom snagom mogu napuniti od 0% do 100% u jeftinoj tarifi pa čak i za par sati manje. Teoretski, punjenje može trajati maksimalno 6h.
Na punjnje kući sam potrošio blizu 3000kW, sve u plavoj i sve u jeftinoj tarifi, tako da me nije koštalo ni 80€ za skoro 17 000km. Što je ušteda od preko 2000€ samo sa ovim autom.

Infrastruktura

Međutim ima tu loših strana a koje se ne odnose na vozilo već uslove korišćenja. Sada svuda možemo da pročitamo da su vlasnici EV uglavnom nezadovoljni sa infrstrukturom i da je to uglavnom najveći razlog zbog kog bi se sa EV vratili na SUS. To pričamo o vlasnicima u razvijenim zemljama, kod nas infrastruktura je očajna. Sreća je pa kod nas ima nekih 2000 EV koliko sam negde saznao. Ali problemi su se itekako javljali sada u letnjoj sezoni. Našim autoputevima prošlo je na hiljade EV. Teslin punjač AVA u Beogradu je više puta bio krcat a bilo je i čekanja po pola sata. A punjač u Aleksinačkim rudnicima koji ima samo 4 priključka je gotovo redovno pun Dakle čekanje je neizbežno. Susedna Hrvatska koja je u EU ima brojčano mnogo više punjača, ali 90% njih su 22kW. Kada bih ja želeo na tom punjaču da napunim praznu bateriju do 100%, morao bih gotovo 4h sata da provedem na punjaču. To je van svake pameti. Njihovi Tesla punjači su u sezoni uglavnom krcati, čekanje i po par sati je moguće. Hrvati imaju mnogo više EV nego mi i naravno imaju mnogo turista koji sa EV u sezoni nagrnu na te punjače. Susedne države BiH, Crna Gora i Severna Makedonija su očajne sa punjačima. Put u Grčku je isto mučenje po iskustvu kolega sa EV.
Još jedan problem sa EV postoji kod nas. Kasko! Nekako je zdravorazumska odluka da auto od više desetina hiljada eura ima Kasko osigurenje. Međutim osiguravajuće kuće na sve načine izbegavaju da ih osiguraju. Bukvano je potrebna veza. A i sa vezom su uslovi prilično nepovoljni. Traže da vaše učešće u šteti bude najmanje 10% ili minimum 500€ a ako to smanjite na 300€, polisa bude jako skupa. I tako vas praktično nateraju da prihvatite nepovoljne uslove osiguranja. Ako imate oštećenja koja nisu iznad 1000€, vama se praktično ne isplati da povlačite kasko.

Da li se kajem i da li se vraćam na fosilce?

Ne, fosilci sigurno ne. Razmišljam kojeg bi sledećeg EV želeo da imam. Ali bez obzira na veliku ponudu kad imate jasne kriterijume, ne ostane tu baš puno modela. Ono što se meni sviđa, što ima sve ono na čemu su u Tesli zakidali, to je dvostruko skuplje. Modeli približnih cena a da nisu Tesla i dalje nemaju snagu, domet i brzinu punjenja kao što ima Tesla. Tako da još nemam odluku. Sigurno za sada ne razmišljam o fosilcima a koji ću novi EV kupovati za sada ne znam. Pisaću kad bude aktuelno. Gotovo sam siguran da će opet biti Tesla iako nije baš savršena, ima oprostive mane.